СНОВИЂЕЊА РУЖИЦЕ ТОДОРОВИЋ
"Свеукупна уметност, посебно сликарство јесте унутрашњи исказ и потреба да се лепота пренесе у стварност. У тој ликовној причи, поред уметничке виртуозности и његовог стваралачког умећа, битан је и ликовни садржај, односно оно што представља уметниково казивање.
Ружица Тодоровић је изабрала српске светиње-манастире, та молитвена станишта, културна средишта и нарадна зборишта. У том низу црквеноуметничких здања заступљени су скоро сви значајни манастири у васцелој Српској патријаршији, од Косова и Метохоје до равног Баната и Сентандреје, па све до светиња у Босни и Херцеговини, односно Далмацији. Сва та вековна здања, као својеврсни крајпуташи, говоре о нама, о нашим сеобама и прескрбним временима.
У њеним сликама доминира израштајнос читавог спектра боја и визуелне експресивности. Необично, манастирска здања, те духовне крајпуташе, снагом духа и ликовног умећа, довела у неки склад са временом у коме јесмо. Потврдила је она исконску богословску мисао да је цеолкупно људско стваралаштво духовна рефлексија - одсјај времена у коме живимо. То је у ствари, њена молитва и уздарје. Снагом духа и светосавске просвећености учинила је ликовни искорак;покушавши, и то успешно, да краичком душе завири у манастирска вековна молитвена тиховања; да иконопише богугоднике Божије. То није лако ни једноставно: док је сликарство бележење онога непосредног што нас окружује или служи као предложак, иконопис је изображавање светих, односно живописање њиховог праобраза.
Ружица Тодоровић, иконосликарка из питомог Баната, у свету ликовног стваралаштва ходочасти (већ више од 15 година) по светињама наших предака уносећи у њих своју ликовну знатижељу и иконописачко хтење.
Пут којим је крочила Ружица Тодоровић је пут који води ка Богопознавању и уметничком доказивању. Тај пут започео је у банатском манастиру Месићу, уз благослов надлежног епископа и молитвом житеља ове светиње. У том ходу лепоте и ходочашћа, срећно јој и благословено било."
О Васкрсу, Др Слободан Милеуснић,
2005. године управник Музеја СПЦ